Gipsani ram - IZRADA MOTIVA PO VASOJ ZELJI

Šta je zapravo kreativnost?

Nisu svi kreativni ljudi isti, što samim tim i otežava definisanje kreativnosti. Kreativnost je čin pretvaranja novih i imaginativnih ideja u realnost. Kreativni ljudi opažaju svet na drugačiji način, prave veze između naizgled nepovezanih fenomena i generišu rešenja. Za kreativnost je potrebno razmišljanje ali i stvaranje. Ako imate ideje, ali ih ne sprovedete u delo, onda ste imaginativni, ali ne kreativni.
Tradicionalna psihološka definicija kreativnosti podrazumeva dve stvari : originalnost i funkcionalnost. Kreativni ste ukoliko ste smislili nešto što nije postojalo pre, ali vaša ideja mora i da bude funkcionalna, da ispuni neki od kriterijuma korisnosti. Takođe, kreativna ideja ne treba da bude očigledan nastavak nečega što već postoji.

Veza između ličnosti, sredine i kreativnosti

„Malo-k“ kreativnost i „veliko-K“ kreativnost. „Malo-k“ kreativnost se koristi kao indikator mentalnog zdravlja i podrazumeva sposobnost svakodnevnog rešavanja problema i sposobnost prilagođavanja promeni, dok je „veliko-K“ kreativnost mnogo ređa i odnosi se na stvaranje nečega što ima značajan uticaj na razmišljanje, emocije i uopšte život drugih ljudi.

Takođe, smatra se da postoji razlika u kreativnosti koja navede slikara da stvori remek delo i one kretivnosti koja pomogne fizičaru da razvije nove teorije nastanka univerzuma. Upravo na to utiču karakteristike ličnosti kao i na koji način ograničavaju svoju kreativnost. Mnogo više ograničenja postoji kod fizičara nego kod slikara. Inteligencija je jedan od faktora koji utiče na kreativnost, ali nije jedini. Visoka inteligencija ne znači nužno i prisustvo kreativnosti.
Sredinski faktori kao što je podrška i pozitivni izazovi, takođe, igraju značajnu ulogu u razvijanju kreativnosti.

Kada smo najkreativniji?

Neki ljudi su „jutarnje“, a neki „noćne ptice“. Ako ste „jutarnja ptica“ bolje ćete funkcionisati u prepodnevnim satima, bolje ćete se koncentrisati i imaćete više snage za težak mentalni rad. Sa druge strane, ako ste „noćna ptica“, težak mentalni rad ostavite za večernje sate.
Međutim, ovo nije slučaj sa kreativnošću. Kada je potrebno da rešite neki zadatak koji podrazumeva kreativnost mnogo ćete bolje rešiti problem u doba dana kada su vam pažnja i koncentracija na nižem nivou. Što znači, „jutarnje ptice“ su najkreativnije noću, dok su „noćne ptice“ najkreativnije u jutarnjim časovima.

Praktični saveti – kako da pojačate svoju kreativnost ?

1. Razmišljajte drugačije. Uvek postavite pitanje: „Šta ako?“
2. Odmorite. Ne radite pod pritiskom.
3. Doživite nova iskustva. Putujte. Upoznajte nove kulture. Nove ljude. Iskusite nove stvari.
4. Napravite korak u nazad. Pogledajte stvari iz druge perspektive.
5. Težite raznolikosti. Okružite se ljudima sa različitim stavovima.
6. Prestanite da čekate na „Aha!“ momenat i počnite da radite.
7. Prihvatite kritiku i konstruktivno je primenite.
8. Preuzmite rizik. Prekršite nekoliko pravila.
9. Postavite cilj. Kreativnost raste kada ste motivisani.
10. Ne odustajte. Za dobre ideje je potrebno vreme.