Тапочки из трикотажной пряжи с двойной подошвой

DIY- Kucica od plasticnih flasa

COMO HACER un navideño de NIEVE Faciles (MANUALIDADES NAVIDAD)����

LE PIGOTTINE DI VANDA puntata 06

Befana Luminosa

Angioletti segnaposto - tutorial by CraftOnLIne

Piccole Mani - Il biglietto con gli agnellini

Muñeco de nieve en icopor - Aprenda y Venda

Hobby Design by Mirjana

Hattifant - Four Seasons Endless Card | Tutorial | with templates

Мастер-класс Тюльпан из гофрированной бумаги с конфетой внутри

Simple Concrete Projects For The Garden - Cement Flower Pots Made From F...

Vitraž - umetnost slikanja na staklu

Da li ste imali priliku da se nađete ispred vitraža i da vam dah zastane od oduševljenja? Način na koji svetlost prodire kroz obojena stakla i formira sliku retko koga će ostaviti ravnodušnim. Oni koji poznaju proces kojim pravi vitraž nastaje znaju da to nije ni malo jednostavan posao, a znaju i da iza ovakvih dela moraju stajati posebno talentovani i spretni umetnici.

Šta je to vitraž i ko može da ga radi ?

Vitraž je umetnost rezanja i spajanja raznobojnog stakla pomoću olovnih traka čime se dobije staklena celina koja obično bude ugrađena u otvore prozora ili vrata te prostoru u kom se nađe daje posebnost i u svako doba dana novi doživljaj. Po ugledu na pravi vitraž nastala je njegova imitacija koja je zapravo slika na staklu, ali će na sličan način oplemeniti vaš dom.

“Lažni vitraž“ (jasno vam je zašto ima takav naziv) je mnogo jeftinija varijanta, a materijal koji je za njega potreban je pristupačniji u svakom smislu. Zasniva se na tome da ćete pomoću kontur boja imitirati olovne trake, odnosno mesta na kom se spajaju dva stakla različite boje, a transparentnim bojama za staklo oslikavati polja uokvirena konturama. Osim boja trebaće vam malo preciznosti, malo spretnosti, mašte i strpljenja.

 Trebaće vam i razređivač kojim ćete boje razrediti ukoliko one nisu na vodenoj bazi i nekoliko četkica od mekanih vlasi. Možete raditi na bilo kom staklu - na vratima i prozorima, na staklu koje će tek biti ugrađeno u njih ili na manjim komadima kao što su staklene čaše, vaze, tanjiri... Samo, imajte na umu da nije preporučljivo kasnije koristiti ih kao posuđe jer hrana ne bi smela doći u dodir sa bojama, a osim toga, rizikujete da se vaš rad ošteti tokom pranja.

Kako napraviti sopstveni vitraž ?

Pre svega, pripremite staklo - operite ga deterdžentom i vodom i ostavite da se potpuno osuši, zatim ga prebrišite ubrusom nakvašenim alkoholom kako biste uklonili eventualne masnoće koje bi mogle ometati prijanjanje boja. Dobro je da staklo tokom slikanja bude u horizontalnom položaju kako bi se izbeglo slivanje i bežanje boje van kontura, pa se potrudite da ga postavite tako ako su u pitanju stakla na prozorima ili vratima koja se mogu skinuti.

Neophodna vam je ideja, a zatim i skica te ideje na papiru ili tanjem kartonu. Isplanirajte i iscrtajte olovkom mesta gde će biti konture na formatu koji je iste veličine kao i staklo na kom ste planirali da radite. Crtež podmetnite ispod stakla (ili ga ubacite u čašu, vazu, ili drugi stakleni predmet tako da se providi i bude vam vodilja pri radu) i pričvrstite ga selotejpom na par mesta da se ne bi pomerao.

Savet je da se tokom iscrtavanja kontura strogo držite crteža, jer svako odstupanje i dodavanje neplaniranih linija vas samo može zbuniti. Naravno, sveže greške možete srediti tako što ćete boju odmah obrisati papirnim ubrusom, a već osušene linije biste morali potopiti u mlaku vodu na neko vreme kako bi se opustile i odvojile, jer su kontur boje uglavnom na vodenoj bazi ali nakon sušenja postaju vodootporne.

Trebaće vam već pomenute kontur boje - naći ćete ih u malim tubama sa uskim otvorom koji omogućava ispisivanje tankih linija. Nešto su gušće od običnih boja i ta gustina će vam pomoći - neće dozvoliti da se vaša linija razlije već će ostati onakva kakvu ste je postavili. Ima ih u više nijansi, pa čak i kao bezbojna kontura i možete ih kombinovati ili se odlučiti za konturu u samo jednoj boji koja će vernije imitirati vitraž. Neka budu potpuno suve pre nego što počnete bojama popunjavati površine (potrebno im je uglavnom između pola sata i sat vremena da se osuše).

Što se tiče samih boja, za imitaciju vitraža, odnosno, oslikanu staklenu površinu kroz koju će prodirati svetlost, potrebne su vam transparentne/providne boje za staklo i pod takvom oznakom ćete ih i naći. Mogu biti na bazi vode, na bazi alkohola ili drugog rastvarača. Princip rada u sva tri slučaja je isti, sem što ćete one koje su na bazi vode razređivati vodom, a one na bazi alkohola isključivo alkoholnim razređivačem ili medijumom koji proizvođač preporučuje u tu svrhu. Ove boje dolaze u tečnom stanju i zato su tu konture koje ste ranije postavili a koje će sprečiti njihovo razlivanje i slivanje. Za rad će vam najviše odgovarati okrugle, mekane, prirodne ili sintetičke četke.

Boje možete mešati na paleti ali i direktno na staklu nanoseći jednu do druge i puštajući ih da se stapaju i same prave nove nijanse. Razblaživanjem rastvaračima koji su preporučeni za vaše boje one će postati tečnije, a tim rastvaračima ćete i prati četke. Ukoliko želite svetlije i prozračnije tonove potrebno je da ih mešate sa bezbojnom varijantom „boja“, i to takođe, možete raditi odmah na staklu.

Kada se završili svoj rad ostaje vam da se hvalite i budete pažljivi prema njemu. Boje za staklo će biti otporne na vodu nakon sušenja, neke od njih će podneti i mašinsko pranje, ali preporučujemo da budete nežni i čuvate ih baš kao što se čuvaju sva likovna dela. Ovo je tehnika koja će tražiti da budete strpljivi i pažljivi, dakle, nemojte žuriti - vratiće vam tako što će u vaš dom doneti puno pozitivne energije.

Postoji, naravno, još načina da ukrasite i osvežite staklene površine, tu su i pokrivne boje za staklo, akrilne boje, pa i boje kojima možete napraviti nalepnice za svoje prozore.

Kako napraviti trenutno najpopularniji poklon za mališane?

Sta vam je potrebno da biste napravili knjigu od filca - tihe knjige

Šta je sve potrebno za tihu knjigu ?

SEČENJE FILCA

Najbitniji alat su svakako oštre makaze. Ukoliko imate i ukrasne makaze koje prave dekorativne rezove ili bušilice to će vam olakšati posao. Imajte pri ruci i olovku, lenjir i šestar kojima ćete iscrtavati šablone ukoliko niste sigurni u svoje crtanje slobodnom rukom.

ŠIVENJE I LEPLJENJE

Trebaće vam igla i deblji konac u nekoliko boja. Ako ste spretni na mašini za šivenje to će, opet, olakšati i ubrzati posao. Ukoliko šijete ručno, imajte stpljenja, biće tu dosta sitnica i šavova koje treba uraditi. Ne morate sve ušivati, istina je da će šavovi knjizi dati toplinu (posebno oni ručno rađeni), ali se možete odlučiti i da svoju knjigu isključivo lepite pomoću univerzalnog lepka na bazi vode ili pištolja za lepak.

FILC

Kako sam filc ima mnogo različitih primena, ima i više oblika u kojima ga možete kupiti. Vama će biti potreban presovan filc u tablama koje su obično A4 formata ili nešto veće, dovoljno čvrst da može biti stranica knjige i nositi druge ušivene ili nalepljene elemente. Može biti od čiste vune ili sintetički i u različitim debljinama. Kada ga budete nabavili sami ćete proceniti da li je jedna debljina dovoljna za stranice da biste uspešno realizovali svoje ideje, ili je potrebno da spojite dva filca kako biste dobili jače stranice. Uobičajeno je da se za stranice bočnim šavom spajaju dva filca od 1mm različitih boja.

DRUGE SITNICE

Što ih je više, to će biti više posla za male prste pa će biti zanimljivije, tako da savetujemo da ne štedite na dugmadima, perlama, cvetićima, malim drvenim štipaljkama i bubamarama, pokretljivim očima. Neka budu dobro pričvršćene i vodite računa da njihova veličina bude prilagođena uzrastu deteta. Pripremite satenske trake, kanape, pertle i čičak traku koja će pomoći u realizaciji zadataka kao što su puzle od filca.

Kako se prave tihe knjige ?

Kada imate sav potreban materijal prvi korak u izradi je osmišljavanje i skiciranje. Nemojte preskočiti grubo iscrtavanje plana svake strane da se ne bi dogodilo da vam kasnije izrezani elementi budu premali ili preveliki u odnosu na dimenzije stranice. Razmislite kojih dimenzija će knjiga biti! Najpraktičnije i najjednostavnije je da to bude veličina male sveske ili polovina A4 formata koji čak ni ne morate seći na pola već stranice samo preklopiti i spojiti po sredini. Kada ste dobro isplanirali pređite na rezanje svih potrebnih oblika, kanapa i trakica.

Sledeće što ćete uraditi je formiranje stranica i elemenata na njima - posao će biti lakši ako to uradite pre nego što spojite stranice u knjigu. Već smo pomenuli da to možete raditi šivenjem ili lepljenjem, a najbolje će verovatno biti da kombinujete ta dva načina - šivenje za krupnije stvari, a lepljenje za sitnice. Poslednji korak je spajanje strana u knjigu i završno ulepšavanje najsitnijim detaljima poput očiju i imena vlasnika knjige koje će učiniti da se oseća posebno važno.

Naći ćete mnogo primera i šablona koji vam mogu pomoći u osmišljavanju sadržaja i načina na koji ćete knjigu spojiti - odlučite se za onaj koji je vama najbliži i najjednostavniji. I nemojte brinuti ako šavovi nisu idealni ili se lepak razlio i gde ne treba, to je poslednje što će mališani primetiti, a sigurno im neće pasti na pamet da vam zamere, pogotovo ako su im knjigu napravili i poklonili omiljeni baka i deka ili najdraža tetka.

Šta je Scrapbooking i kako se radi?

Pojava digitalne fotografije, društvenih mreža i elektronske pošte je učinila da zaboravimo na spomenare, dnevnike, leksikone i na slanje pisama i čestitki na onaj klasičan način. Poenta jeste ista, ali morate da priznate da je osećaj potpuno drugačiji - ima nečeg posebnog u listanju velikih albuma sa fotografijama, ili u otvaranju kutije pune požutelih čestitki, pisama i kojekakvih dragih sitnica i njihovo iščitavanje. Scrapbooking je oživeo upravo za vas koji uživate u čuvanju opipljivih uspomena.

Scrapbook (u bukvalnom prevodu - knjiga od otpadaka/isečaka) i scrapbooking kao hobi postoji dosta dugo, verovali ili ne počeci bavljenja ovom zanimacijom dosežu čak u XVI vek. Tada je takva knjiga predstavljala zbirku u kojoj su se mogle naći pesme, pisma, recepti ili kakve druge prepiske koje su imale sentimentalnu vrednost za onog ko ju je napravio. Zatim se pojavljuje kao ukrašena knjiga u koju su se mogli upisati vaši prijatelji i ostaviti vam posvećen stih - nešto poput naših spomenara, a sa dolaskom fotografije dobija i ulogu fotoalbuma. Današnji scrapbook bismo mogli definisati kao knjigu uspomena, bez obzira da li ste na šarene stranice ispisivali vama drage stihove i uz njih zalepili po koju fotografiju (journaling), ili su stranice pune slika iz određenog perioda vašeg života, sa podsećanjem na trenutak u kom je svaka od njih nastala (scrapbook album).

Šta je potrebno za početak scrapbookinga?

Na prvom mestu potrebna vam je volja, mašta i ideja, a o priboru i metrijalu ne biste trebali razmišljati puno jer sve što vam je potrebno da biste iseckali svoju prvu knjigu uspomena sasvim sigurno već imate kod kuće. Naravno, za ozbiljnije rezultate potreban je i ozbiljniji pribor i materijal, ali će vam sve to biti mnogo jasnije posle prve ili druge napravljene knjige kada budete pronašli svoj stil, tako da nemojte žuriti sa velikom nabavkom. Šta je, zapravo, neophodno za početak:

• Makaze za papir i skalper (svoj pribor možete kasnije dopuniti i ukrasnim makazama i bušilicama)
• Lepak – odaberite bilo koji lepak namenjen lepljenju papira, a ukoliko planirate da vaše stranice sadrže i ukrase koji nisu od papira (trake, nitne, perle) najbolje će biti da imate i pištolj sa toplim lepkom koji je idealan za brzo pričvršćivanje takvih sitnica
• Papiri različitih debljna, tekstura i boja – pri kupovini ćete naići na mnoštvo različitih papira za dekoraciju, pirinčanih papira i salveta sa motivima, ali iskoristite i ono što već imate kod kuće (papiri i ukrasne trake od poklona, staru dugmad, dekorativne kese, pisma, čestitke, karte sa koncerta...)
• Trake – bilo da su satenske, papirne, sa šljokicama ili bez... kada budete imali jasnu ideju o svojoj knjizi uspomena, o njenoj formi i bojama, potraga za materijalima će biti najmanji problem
• Tu su i nitne, dugmad, perlice, kristali, kao i različite drvene sitnice koje možete obojiti i doraditi i tako svoju knjigu učiniti još posebnijom

Kako nastaje?

Ne postoji uputstvo po kome se scrapbook mora praviti, niti pravilo kako bi trebao da izgleda, samo namena je ono što ih sve povezuje – čuvanje uspomena.
Kada se odlučite šta će biti tema vaše knjige (određeno putovanje, osoba, prijateljstvo, vaš ljubimac...), odaberite na koji način ćete knjigu formirati – možete uzeti svesku čije ćete stranice oblagati dekorativnim papirima i na njih kasnije dodavati fotografije, ispisivati tekst i lepiti različite detalje, a možete od debljeg papira i kartona sami napraviti stranice i korice svoje knjige (probušite ih bušačem za papir i povežite kanapom, alkama ili spiralom) tako da uvek možete dodavati nove stranice.

Najdraže fotografije i sitnice koje vas podsećaju na događaj ili osobu kojoj je scrapbook posvećen rasporedite i lepite na stranice, ali se trudite da čitava knjiga ima istu ideju, da stranice čine skladnu celinu i da bude prepoznatljivo vaša. Hoće li je povezati to što ćete se odlučiti za samo nekoliko boja, to što će se na svakoj stranici provlačiti motiv čipke, dugmad raznih boja ili ćete pak oslikavati detalje, na vama je da odlučite.

Ne ostaje vam drugo nego da probate i poigrate se. Ako vam se dopadne proces nastanka ovakve knjige, ako primetite da uživate, da vas opušta i čini srećnim – sjajno, pronašli ste novi hobi.

Koje su tajne pravljenja ukrasnih sveća kao hobija?

Verovali ili ne, voskarstvo je bilo prilično unosan posao za srednjovekovne zanatlije. Zanimljivo je da je to bila delatnost kojom su se bavili isključivo muškarci, dok su danas za ovaj posao (ili bolje reći hobi) zainteresovane pretežno žene. Nekada neophodan izvor svetlosti postao je detalj koji je uglavnom tu samo da ambijentu doda dozu romantike. Treperava svetlost u kombinaciji sa finim mirisima koji se oslobađaju dok sveća gori može vas vrlo lepo opustiti, inspirisati, ali i podstaći na velike misli.

Međutim, ako poželite da kupite neku od tih sveća sa finim mirisima, zanimljivim bojama i u dekorativnim oblicima, primetićete da su izuzetno skupe, pogotovo ako odaberete sveću iza koje stoji poznati brend. Zato vam mi predlažemo da pokušate da sami napravite sveće koje će vam ukrašavati dom i trepereti uz romantične večere. Ako pitate da li je komplikovano i teško – nije. A ako pitate da li je zanimljivo – o da, i te kako zanimljivo i sa ogromnim vratima otvorenim za vaše kreativne ideje. Koštaće vas neuporedivo manje, a mogu izgledati i mirisati potpuno isto.

Šta je potrebno za pravljenje sveća?

Vosak/parafin - Pčelinji vosak je potpuno prirodan i ako ste neko ko voli prirodne materijale, tople boje i miris pčelinjeg voska, ovo će biti dobar izbor. Njegove mane mogu biti to što je prilično skuplji od parafina, što ima zlatno žutu boju pa nećete moći da dobijete baš sve nijanse boja koje poželite, kao i to što ima prirodan miris i teško ćete ga prekriti bilo kojim drugim mirisom.

Parafin je finansijski povoljniji, lakše ćete do njega doći i bele je boje tako da ćete ga lako obojiti. Vekovima već se koristi za izradu sveća, a i danas je najpopularniji za tu namenu. Nekima može zasmetati njegovo poreklo s obzirom da je parafin nusprodukt nafte, ali mislimo da nema razloga da mu to uzimamo kao manu. Najčešće ga možete kupiti u ljuspicama ili sitnim komadićima koji su i najlakši za rad jer će se brzo otopiti.

Parafin i kalup za izlivanje sveća

Fitilj - Kako bi vaša sveća dobila svoju funkciju, morate u parafin postaviti fitilj. Ako parafin kupujete u pakovanjima namenjenim za hobi verovatno ćete uz njega dobiti i fitilj od nekoliko metara, ali se možete poslužiti i pamučnim kanapom odgovarajuće debljine.

Kalupi - Vosak možete razlivati u posude tako da one trajno ostanu u njima (limenke, staklene čaše ili teglice ), a možete posude upotrebiti i samo kao kalup, zavisno od toga kakav oblik sveće želite da dobijete.

Mirisna ulja koja ćete u par kapi dodati u parafin (naravno, nije obavezno ali jeste preporučljivo, jer zašto da svojoj sveći ne date još i ulogu osveživača prostora). Takođe, nije obavezno ni da svoju sveću obojite, ali ako to poželite verujemo da će najlakše biti da to uradite dodavanjem komadiča voštanih boja ili slikarskih pigmenata u prahu (nikako nemojte pokušavati da obojite vosak bojama na bazi vode poput akrilnih boja ili kulinarskih boja).

Termometar - Ukoliko je kalup od kartona ili plastike, tada vosak nećete zagrevati na temperaturu višu od 55 stepeni da vam se posuda ne bi deformisala od toplote. Ako vam je kalup od metala, onda vosak slobodno možete zagrejati na temperaturu od 80 do 85 stepeni, koja je i optimalna za livenje sveća. Ukoliko je vosak previše topao, može vam se desiti da vam se na površini pojave mehurići, a ako je previše hladan mehurići će se pojaviti unutar sveće.

Posude za topljenje parafina – Poželjno je da parafin ne topite na direktnoj vatri već da manju metalnu ili staklenu posudu stavite u veću u kojoj ključa voda (topljenje na pari koje je onima koji često spremaju slatkiše dobro poznato). Drvena špatula/kašika će vam takođe trebati, kao i krpe i stare novine (na primer) kojima ćete zaštititi radne površine od kapljica voska.

Proces pravljenja sveće u tri koraka:

Prvi i najkomplikovaniji korak biće priprema kalupa, odnosno postavljanje fitilja. Ovaj korak će najbrže proći oni koji imaju kalupe namenjene baš za izlivanje sveća koji na dnu imaju rupicu kroz koju treba provući fitilj, vezati ga u čvor na dnu a na vrhu za štapić koji ćete postaviti na ivice kalupa. Ako ste rešili da svoj kalup improvizujete, moraćete da napravite sličnu rupicu na dnu i uradite isto sa fitiljem. U slučaju da izlivate sveću koja će ostati u staklenoj čaši, na primer, biće najbolje da fitilj par puta umočite u vosak kako bi dobio na čvrstini, a onda ga postavite u čašu i pričvrstite kako bi ostao na sredini.

Drugi korak - Vosak/parafin topite na pari i poželjno je da pratite temperaturu pomoću termometra, ali ako niste u mogućnosti pokušajte odokativno da nađete pravu temperaturu. Kada postane tečan vreme je da u njega dodate po par kapi mirisnih ulja i komadić voštane boje, a onda i da ga izlijete u kalup.

Treći korak - Vreme koje je potrebno sveći da postane potpuno čvrsta može varirati i zavisiće od debljine, ali će to biti 30 minuta do par sati. Vađenje sveće iz kalupa uglavnom ide lako, a uvek možete podmazati kalup pre izlivanja voska sa vrlo malo nečega masnog kako bi bilo još lakše.

Već smo vam napomenuli da pogrešna temperatura može biti razlog mehurića koji će se pojaviti unutar sveće ili pri samom vrhu. Takođe, udubljenje na sveći koje će se stvoriti tokom njenog sušenja može vam predstavljati problem. Nekada vam neće smetati, ali onda kada želite da ga korigujete jedini način će biti da dolijete još voska.

Jeste li čuli za marbling, suminagaši, mramornu ili ebru tehniku?

Sigurno ste čuli neki od ovih naziva i sigurno ste se sreli sa ovom tehnikom jer je i na našim prostorima jako popularna poslednjih godina. Nekad vam se možda učini kao da zainteresovanost za nju jenjava, ali uvek oživi u vreme praznika kao sjajan način za ukrašavanje novogodišnjih kugli, farbanje jaja ili šaranje noktiju. Naravno, može da pruži mnogo više od ukrašavanja sitnica i nepravedno je okarakterisati je samo kao igru sa bojama, jer ako se na ozbiljnijem nivou pozabavite mramornom tehnikom i posvetite joj dovoljno vremena za uzvrat ćete dobiti zaista sjajna dela koja zaslužuju ram i mesto na zidu.

Inače, nastala je davno, prošetala svim kontinentima i sa svagog ponela drugi naziv i neku specifičnost. Marbling(u prevodu sa engleskog jezika moglo bi biti imitiranje mramornih šara), ebru (persijski: ebru – oblak; abi-ru – lice vode ) ili suminagaši (sa japanskog – plutajuće boje) se može objasniti i uporediti sa odnosom ulja i vode - ako u vodu dodate kap ulja, ono će ostati da pliva po površini. Isto tako, ako u vodu kapnete boju koja je na bazi ulja, boja će ostati na površini u ograničenom krugu i to je upravo ono na čemu se ova tehnika zasniva. U nekim oblicima ove tehnike umetnici u vodu dodaju posebnu supstancu koja je učini gušćom i ne dozvoljava boji da se razliva. Takođe, postoje varijacije i na temu sastava boja, ne moraju biti isključivo da bazi ulja i rastvarača ali se u zavisnosti od toga voda drugačije prirprema.

Danas, naravno, na tržištu postoje i specijalizovane boje za mramorni efekat. Uglavnom se napravljene tako da ih mogu koristiti i deca i amateri i profesionalci na vrlo jednostavan način. Hobby Line Magic Marble su jedne od njih i evo šta vam pored samih boja potrebno i kako se zapravo koriste:

Šta je potrebno ako koristite Hobby Line Magic Marble boje ili boje poput njih?

• Široka i plitka posuda (poput pleha) u koju ćete sipati vodu sobne temperature i ostaviti 10 do 15 minuta kako bi se slegao kamenac i mehurići
• Drveni štapić
• Predmet koji želite da ukrasite (može biti od drveta, plastike, papira ili kartona, a može to biti i svilena marama, neki drugi tekstil, ili jednostavno list glatkog papira na koji ćete preslikati boju)

Na koji način se koriste?

U posudu sa vodom ćete dodavati boju u kapljicama, obzirom da boja treba da ostane na površini vode poželjno je da bočicu sa bojom spustite što niže (možete se poslužiti pipetama ako se vaše boje nalaze u teglicama). Svaku sledeću kap boje možete stavljati na prethodnu ili pored nje, one se svakako neće mešati već će ostajati u svojim krugovima. Drvenim štapićem ili šilom možete boje na površini pomerati, kvariti krugove i formirati drugačije oblike. Možete to uraditi brzo i prepustiti rezultat apstraktnim slučajnostima ili se posvetiti stvaranju prepoznatljivih formi poput listova i cvetova. Kada ste zadovoljni kompozicijom na površini vode, sledeći korak je preslikavanje boje – ako koristite papir ili tkaninu dovoljno je da je samo lagano položite na površinu, podignete i uz ivicu posude ocedite višak vode, ali ako želite sliku na drugačijem predmetu (šolji, kugli od stiropora...) morate ga uroniti u vodu i njime praktično pokupiti boju. Potom ostavite boju da se suši, potrebno joj je oko pola sata, i to je sve.

Oni koji imaju vremena za eksperimentisanje i spremni su za moguće neuspehe, mogu probati da rade sa lakovima za nokte po istom principu. A svojim mališanima možete da napravite zanimaciju kojom se dobijaju slični efekti sa penom za brijanje i tečnim bojama za kolače – na sloj pene za brijanje nakapajte boju, napravite šaru štapićem i preko toga postavite papir, a kada papir podignete i sa njega uklonite višak pene ostaće vam zanimljiva šara.

Još nekoliko saveta:

• Ako planirate boju da preslikate na papir ili tkaninu odgovaraće vam plitka i široka posuda sa vodom, ali ako želite da obojite predmet poput kugle od stiropora imajte na umu da posuda mora da bude dovoljno duboka kako biste u nju uronili čitavu kuglu.
• Kada mešate boje kako biste dobili jedinstvenu šaru, trudite se da to radite lagano i samo po površini.
• Kvalitet vode može uticati na rezultate, pa ukoliko primetite da nešto ne štima pokušajte koristeći flaširanu vodu.
• Otkrićemo vam i da za zgušnjavanje vode možete dodati u nju malu količinu lepka za tapete. Po gušćoj vodi ćete bolje kontrolisati kretanje boje, pa neka to bude vaš eksperiment.
• Pre nego što iskorišćenu vodu prospete, papirom ili ubrusom pokupite svu boju sa površine. U suprotnom će se boja zalepiti za lavabo ili će vam wc šolja biti u veselim bojama neko vreme.
• I koristite rukavice kako ne biste šetali sa bojom na prstima narednih dana.

Šta je potrebno za slikanje na svili?

Svila kao podloga

Pre svega, odaberite svileni komad. Pronaći ćete marame i šalove u različitim dimenzijama i savetujemo vam da za početak birate one manje na kojima ćete se tek upozavati sa samim materijalom, bojama i njihovim osobinama. Svila se razlikuje po načinu tkanja (Šantung svila, Saten svila, Muslin svila, Grež svila, Ponge svila...) i po debljini, odnosno, težini. Najpopularnija za oslikavanje je Ponge svila jer je glatka i po njoj se boja najbolje razliva, a finansijski je najpovoljnija. Može biti u različitim debljinama – Ponge 5 (20-22g) do Ponge 14 (66-68 grama po metru kvadratnom).

Boje za svilu

Boje za svilu su, kao što smo već pomenuli, na vodenoj bazi, tečne su i kupićete ih u teglicama. Možete ih mešati međusobno stvarajući nove nijanse ili ih razređivati vodom da biste dobili posebno transparentne i nežne tonove. Pri kupovini morate da obratite pažnju na to da li se boja nakon sušenja fiksira peglom (u većini slučajeva je tako) ili u posebnim aparatima sa parom.

 Guta, so i konture za svilu

Guta je sjajno pomoćno sredstvo kod slikanja na svili. Pošto se boja razliva po svili i ne možete je u potpunosti kontrolisati četkom, možete se poslužiti gutom ili konturama kako biste proces držali pod kontrolom. Ako odaberete gutu koja se ispira, njom ćete iscrtati linije i sačekati da se osuše. Potom ćete slikati tečnim bojama, a kada je svila suva i kada ste boju fiksirali prepeglavanjem, gutu ćete jednostavno oprati vodom pa će na mestima gde je bila ostati bele linije. Možete odabrati i konture za svilu u boji kojima ćete takođe iscrtati granice kako vam se boja ne bi razlivala, ali njih nećete na kraju ispirati već će one ostati kao trajne linije.

So za svilu će vam pomoći da dođete do posebnih efekata. Kada preko nanete boje pospete so, grumeni će upijati boju i vodu i na mestu gde su bili nakon sušenja će ostati svetliji krug. Takođe, naići ćete i na sredstvo sa kojim možete napraviti gušću boju za svilu i opet njome dobijati drugačije efekte, ali vam savetujemo da se u takva eksperimentisanja upuštate tek nakon što savladate osnove.

Ram za svilu

Neophodan će vam biti i ram/okvir na koji ćete svilu zategnuti. U pitanju je obično drveni ram sa već postojećim kukicama ili ćete za klasičan drveni ram pričvršćivati svilu pomoću specijalnih kukica i iglica. Važno je da svila bude dobro postavljena kako se boja ne bi razlivala tamo gde ne želite i kako vam se ne bi borala i gužvala pod potezima četke dok radite.

Četke za slikanje na svili

Kada kupujete četke za slikanje na svili potražite one sa mekanom, prirodnom dlakom, koje su inače namenjene za rad u akvarel tehnici. Prilagodite njihovu debljinu svojim potrebama ali gledajte da je četka upojna poput MOP Restaurohouse (odnosno, dovoljno široka da može zadržati veliku količinu boje među vlasima), a svaka od takvih četkica će nakon što je potopite u vodu ili u boju imati tanak vrh te ćete njom moći da postižete linije različitih debljina.

Ne zaboravite da posebno obratite pažnju na negu ovakvih četkica jer su to uglavnom četke koje su na skupljoj strani. Biće večne ako ih perete sapunom i vodom odmah nakon upotrebe, i ako ih ne ostavljate potopljene u posudi sa vodom gde bi se mogao oštetiti lepak koji drži dlačice pa bi one počele da ispadaju.

Tanka i lagana, ali čvrsta i otporna, svila ima niti koje važe za jedne od najjačih prirodnih materijala, a svojom nežnošću i prelamanjem na svetlosti ostavlja snažan utisak i na čulo vida i na čulo dodira. Zato, čak i ako vaši početni radovi ne budu sjajni, pretvorite ih u apstraktne šarene kompozicije i niko im neće naći zamerku.

Koje sve vrste papira za dekupaž postoje

Dekupaž... I vama su, verovatno, prva asocijacija salvete. Ali znate li čime to još sem njih možete da se poigrate u ovoj tehnici?

Iako su najpopularnije i najčešće korišćene, u nekim slučajevima salvete za dekupaž nisu najbolje rešenje zbog toga što su tanane i postanu providne u dodiru sa dekupaž lepkom, pa nalepljene preko tamnijih boja ne izgledaju tako kako ste planirali. Nekada vam je, dakle, potreban deblji papir, nekada specifičan motiv koji niste našli otštampan u veličini koja vama treba, nekada će vam pasti na pamet da fotografijom iz svoje arhive ukrasite predmet i date mu tako posebnu vrednost... Zato ćemo vas u današnjem tekstu upoznati upravo sa tipovima papira koji se mogu koristiti za dekupaž, kao i sa karakteristikama i mogućnostima svakog od njih.

Pirinčani papir

Pirinčani ili rižin papir je nešto puniji i čvršći od salveta. Naći ćete ga sa različitim motivima, obično u dimenziji 30x40 cm ili većoj, tako da je pogodan ako ukrašavate veće površine. Fin je, tanak i mekan te lepo prijanja na svaku podlogu, a neće se dešavati da imate problema sa stvaranjem nabora ili sa cepanjem prilikom lepljenja.

 Najlakše ćete oblike „rezati“ ako iscrtate oko njih mokrom četkicom - to će opustiti papir i lagano ćete ga cepkati po iscrtanoj liniji. Naravno, ako poželite precizno izrezane motive, to ćete bez problema moći da uradite makazama. Naredni korak je lepljenje - rad sa ovim papirom tražiće veću količinu lepka nego kada radite sa salvetama. Najbolje će biti da podlogu prvo premažete lepkom za dekupaž, postavite papir i prstima istisnete mehuriće vazduha, zatim premažete još jedan sloj lepka laganim, kružnim potezima od sredine ka krajevima papira, koristeći se mekom četkom. Jedna od dobrih strana koje olakšavaju baratanje pirinčanim papirom je ta što mu je potrebno više vremena da se natopi i omekša nego što je potrebno salvetama, pa imate mogućnost i da ga pomerate ako isprva niste sve dobro postavili. Po nanošenju lepka postaje transparentan i zato je najbolje da kao podlogu koristite svetlije boje kako bi odštampan motiv došao do izražaja.

Dekupaž papir

Ono što dekupaž papir razlikuje od ostalih i ono što je najbolje kod njega je da neće postati providan kada ga zalepite, već će boje ostati takve kakve su bez obzira da li ste ga nalepili preko svetle ili tamne podloge. Možda će vam zaličiti na ukrasni papir za pakovanje, ali znajte da se od njega razlikuje po sastavu – premazi koje ovaj papir na sebi ima prilagođeni su dekupaž tehnici. 

Ovde ćete morati motiv precizno da izrežete makazama jer cepkanje neće dati dobre rezultate – s obzirom da papir nije transparentan dobili biste neuredne ivice što nikako ne bi izgledalo dobro (osim ako se poslužite akrilnom bojom i sunđerčićem kako biste ih naknadno prekrili i napravili lep prelaz). Dekupaž papir je potrebno potopiti u činiju sa vodom kako bi omekšao i kasnije bolje prijanjao na podlogu, nakon par minuta izvadite ga i ostavite na suvoj krpi ili ubrusu da upije višak vode. Lepak ćete premazati i ispod i preko papira, a kada je sve potpuno suvo premažite i slojem laka. Prilikom lepljenja obavezno prstima istisnite sav vazduh koji je ostao zarobljen ispod papira kako vam on kasnije ne bi pravio neravnine.

Salvete za dekupaž

Verujemo da nema potrebe da vam pišemo o karakteristikama salveta i načinu na koji se one režu i lepe, jer sasvim sigurno to sve odlično znate. Samo ćemo sa vama podeliti nekoliko saveta koji provereno funkcionišu:

Znate da se kod salveta koristi samo gornji sloj na kom je štampa najjača, ali savetujemo da prvo izrežete ili iscepkate ono što želite, pa tek onda odvojite slojeve - tako će rezanje biti jednostavniji posao. Ostale slojeve nemojte bacati već ih iskoristite za brisanje četkica, špahtli i slične stvari.

Za lepljenje salveta nije neophodno da lepak nanesete ispod salvete. Obzirom da su jako tanke, lepak će svakako prodreti do podloge i ako ga premažete samo preko salvete. Na ovaj način ćete sebi olakšati posao jer nekada ume da bude teško postaviti salvetu na svež lepak bez gužvanja, pogotovo kada lepite veće komade.

Ipak, ako vam je sigurnije da lepak nanesete i na podlogu, poslužite se elektricitetom – deblju foliju (onu od koje se izrađuju fascikle, na primer) protrljajte o svoju kosu ili o nešto vuneno, kada prislonite na salvetu koju želite da zalepite ona će se prilepiti za foliju i tako ćete moći bezbedno da je prenesete i postavite na podlogu koju ste prethodno premazali lepkom, a da ne dobijete neželjene nabore.

tampa na papiru

Osim što ćete pronaći pirinčani papir, dekupaž papir i salvete koje na sebi već imaju sliku, možete i sami otštampati na njima bilo šta. Međutim, prazan pirinčani ili dekupaž papir je teže naći na našem tržištu, pa se možete poslužiti i običnim belim papirom za štampanje, pelir ili sličnim papirima sa malom gramažom, ali i salvetama ili papirnim ubrusima.

Najpoželjnije je da štampa bude urađena na laserskom štampaču kako se boje ne bi razlivale kada kasnije na papir nanesete lepak. Ako vam kojim slučajem laserski štampač nije dostupan, možete pokušati i sa „ink jet“ štampačem koji najverovatnije imate kod kuće, ali da se boje ne bi razlivale otštampano prepeglajte između dva lista papira za pečenje i tako fiksirajte boju. Načuli smo još i da će nekada biti dovoljno da otštampano samo isprskate nekim od fiksativa ili lakom za kosu, pustite da se osuši i onda nastavite sa uobičajenom procedurom lepljenja, pokušajte.

Kada koristite neki od ovih tananih papira, savetujemo da ih na krajevima prvo selotejpom pričvrstite na deblji papir pa ih zajedno ubacite u štampač, inače će se pogužvati unutra. Sem što ćete upropastiti papir, možete tako zaglaviti štampač.

Ako planirate da motive štampate na standardnom papiru za štampanje i ako vam pri lepljenju smeta njegova debljina i čvrstoća, poslužite se trikom potapanja papira u vodu, tako će omekšati. Naravno, ostavite ga nakon toga neko vreme na ubrusu kako bi se ocedio višak vode. Ako vam takav papir i dalje nije zgodan za rad, možete ga stanjiti pomoću selotejpa – zadnju stranu odštampanog motiva izlepite jakim selotejpom i potom ga lagano skidate, a sa njim će se skidati i sloj papira.

Novine, stare geografske karte, rukopise, fotografije i sve to što vam je palo na pamet takođe možete iskoristiti jednostavnim lepljenjem, ali ih možete na površinu preneti i pomoću nekih od proizvoda za transfer