Vitraž - umetnost slikanja na staklu

Da li ste imali priliku da se nađete ispred vitraža i da vam dah zastane od oduševljenja? Način na koji svetlost prodire kroz obojena stakla i formira sliku retko koga će ostaviti ravnodušnim. Oni koji poznaju proces kojim pravi vitraž nastaje znaju da to nije ni malo jednostavan posao, a znaju i da iza ovakvih dela moraju stajati posebno talentovani i spretni umetnici.

Šta je to vitraž i ko može da ga radi ?

Vitraž je umetnost rezanja i spajanja raznobojnog stakla pomoću olovnih traka čime se dobije staklena celina koja obično bude ugrađena u otvore prozora ili vrata te prostoru u kom se nađe daje posebnost i u svako doba dana novi doživljaj. Po ugledu na pravi vitraž nastala je njegova imitacija koja je zapravo slika na staklu, ali će na sličan način oplemeniti vaš dom.

“Lažni vitraž“ (jasno vam je zašto ima takav naziv) je mnogo jeftinija varijanta, a materijal koji je za njega potreban je pristupačniji u svakom smislu. Zasniva se na tome da ćete pomoću kontur boja imitirati olovne trake, odnosno mesta na kom se spajaju dva stakla različite boje, a transparentnim bojama za staklo oslikavati polja uokvirena konturama. Osim boja trebaće vam malo preciznosti, malo spretnosti, mašte i strpljenja.

 Trebaće vam i razređivač kojim ćete boje razrediti ukoliko one nisu na vodenoj bazi i nekoliko četkica od mekanih vlasi. Možete raditi na bilo kom staklu - na vratima i prozorima, na staklu koje će tek biti ugrađeno u njih ili na manjim komadima kao što su staklene čaše, vaze, tanjiri... Samo, imajte na umu da nije preporučljivo kasnije koristiti ih kao posuđe jer hrana ne bi smela doći u dodir sa bojama, a osim toga, rizikujete da se vaš rad ošteti tokom pranja.

Kako napraviti sopstveni vitraž ?

Pre svega, pripremite staklo - operite ga deterdžentom i vodom i ostavite da se potpuno osuši, zatim ga prebrišite ubrusom nakvašenim alkoholom kako biste uklonili eventualne masnoće koje bi mogle ometati prijanjanje boja. Dobro je da staklo tokom slikanja bude u horizontalnom položaju kako bi se izbeglo slivanje i bežanje boje van kontura, pa se potrudite da ga postavite tako ako su u pitanju stakla na prozorima ili vratima koja se mogu skinuti.

Neophodna vam je ideja, a zatim i skica te ideje na papiru ili tanjem kartonu. Isplanirajte i iscrtajte olovkom mesta gde će biti konture na formatu koji je iste veličine kao i staklo na kom ste planirali da radite. Crtež podmetnite ispod stakla (ili ga ubacite u čašu, vazu, ili drugi stakleni predmet tako da se providi i bude vam vodilja pri radu) i pričvrstite ga selotejpom na par mesta da se ne bi pomerao.

Savet je da se tokom iscrtavanja kontura strogo držite crteža, jer svako odstupanje i dodavanje neplaniranih linija vas samo može zbuniti. Naravno, sveže greške možete srediti tako što ćete boju odmah obrisati papirnim ubrusom, a već osušene linije biste morali potopiti u mlaku vodu na neko vreme kako bi se opustile i odvojile, jer su kontur boje uglavnom na vodenoj bazi ali nakon sušenja postaju vodootporne.

Trebaće vam već pomenute kontur boje - naći ćete ih u malim tubama sa uskim otvorom koji omogućava ispisivanje tankih linija. Nešto su gušće od običnih boja i ta gustina će vam pomoći - neće dozvoliti da se vaša linija razlije već će ostati onakva kakvu ste je postavili. Ima ih u više nijansi, pa čak i kao bezbojna kontura i možete ih kombinovati ili se odlučiti za konturu u samo jednoj boji koja će vernije imitirati vitraž. Neka budu potpuno suve pre nego što počnete bojama popunjavati površine (potrebno im je uglavnom između pola sata i sat vremena da se osuše).

Što se tiče samih boja, za imitaciju vitraža, odnosno, oslikanu staklenu površinu kroz koju će prodirati svetlost, potrebne su vam transparentne/providne boje za staklo i pod takvom oznakom ćete ih i naći. Mogu biti na bazi vode, na bazi alkohola ili drugog rastvarača. Princip rada u sva tri slučaja je isti, sem što ćete one koje su na bazi vode razređivati vodom, a one na bazi alkohola isključivo alkoholnim razređivačem ili medijumom koji proizvođač preporučuje u tu svrhu. Ove boje dolaze u tečnom stanju i zato su tu konture koje ste ranije postavili a koje će sprečiti njihovo razlivanje i slivanje. Za rad će vam najviše odgovarati okrugle, mekane, prirodne ili sintetičke četke.

Boje možete mešati na paleti ali i direktno na staklu nanoseći jednu do druge i puštajući ih da se stapaju i same prave nove nijanse. Razblaživanjem rastvaračima koji su preporučeni za vaše boje one će postati tečnije, a tim rastvaračima ćete i prati četke. Ukoliko želite svetlije i prozračnije tonove potrebno je da ih mešate sa bezbojnom varijantom „boja“, i to takođe, možete raditi odmah na staklu.

Kada se završili svoj rad ostaje vam da se hvalite i budete pažljivi prema njemu. Boje za staklo će biti otporne na vodu nakon sušenja, neke od njih će podneti i mašinsko pranje, ali preporučujemo da budete nežni i čuvate ih baš kao što se čuvaju sva likovna dela. Ovo je tehnika koja će tražiti da budete strpljivi i pažljivi, dakle, nemojte žuriti - vratiće vam tako što će u vaš dom doneti puno pozitivne energije.

Postoji, naravno, još načina da ukrasite i osvežite staklene površine, tu su i pokrivne boje za staklo, akrilne boje, pa i boje kojima možete napraviti nalepnice za svoje prozore.

Kako napraviti trenutno najpopularniji poklon za mališane?

Sta vam je potrebno da biste napravili knjigu od filca - tihe knjige

Šta je sve potrebno za tihu knjigu ?

SEČENJE FILCA

Najbitniji alat su svakako oštre makaze. Ukoliko imate i ukrasne makaze koje prave dekorativne rezove ili bušilice to će vam olakšati posao. Imajte pri ruci i olovku, lenjir i šestar kojima ćete iscrtavati šablone ukoliko niste sigurni u svoje crtanje slobodnom rukom.

ŠIVENJE I LEPLJENJE

Trebaće vam igla i deblji konac u nekoliko boja. Ako ste spretni na mašini za šivenje to će, opet, olakšati i ubrzati posao. Ukoliko šijete ručno, imajte stpljenja, biće tu dosta sitnica i šavova koje treba uraditi. Ne morate sve ušivati, istina je da će šavovi knjizi dati toplinu (posebno oni ručno rađeni), ali se možete odlučiti i da svoju knjigu isključivo lepite pomoću univerzalnog lepka na bazi vode ili pištolja za lepak.

FILC

Kako sam filc ima mnogo različitih primena, ima i više oblika u kojima ga možete kupiti. Vama će biti potreban presovan filc u tablama koje su obično A4 formata ili nešto veće, dovoljno čvrst da može biti stranica knjige i nositi druge ušivene ili nalepljene elemente. Može biti od čiste vune ili sintetički i u različitim debljinama. Kada ga budete nabavili sami ćete proceniti da li je jedna debljina dovoljna za stranice da biste uspešno realizovali svoje ideje, ili je potrebno da spojite dva filca kako biste dobili jače stranice. Uobičajeno je da se za stranice bočnim šavom spajaju dva filca od 1mm različitih boja.

DRUGE SITNICE

Što ih je više, to će biti više posla za male prste pa će biti zanimljivije, tako da savetujemo da ne štedite na dugmadima, perlama, cvetićima, malim drvenim štipaljkama i bubamarama, pokretljivim očima. Neka budu dobro pričvršćene i vodite računa da njihova veličina bude prilagođena uzrastu deteta. Pripremite satenske trake, kanape, pertle i čičak traku koja će pomoći u realizaciji zadataka kao što su puzle od filca.

Kako se prave tihe knjige ?

Kada imate sav potreban materijal prvi korak u izradi je osmišljavanje i skiciranje. Nemojte preskočiti grubo iscrtavanje plana svake strane da se ne bi dogodilo da vam kasnije izrezani elementi budu premali ili preveliki u odnosu na dimenzije stranice. Razmislite kojih dimenzija će knjiga biti! Najpraktičnije i najjednostavnije je da to bude veličina male sveske ili polovina A4 formata koji čak ni ne morate seći na pola već stranice samo preklopiti i spojiti po sredini. Kada ste dobro isplanirali pređite na rezanje svih potrebnih oblika, kanapa i trakica.

Sledeće što ćete uraditi je formiranje stranica i elemenata na njima - posao će biti lakši ako to uradite pre nego što spojite stranice u knjigu. Već smo pomenuli da to možete raditi šivenjem ili lepljenjem, a najbolje će verovatno biti da kombinujete ta dva načina - šivenje za krupnije stvari, a lepljenje za sitnice. Poslednji korak je spajanje strana u knjigu i završno ulepšavanje najsitnijim detaljima poput očiju i imena vlasnika knjige koje će učiniti da se oseća posebno važno.

Naći ćete mnogo primera i šablona koji vam mogu pomoći u osmišljavanju sadržaja i načina na koji ćete knjigu spojiti - odlučite se za onaj koji je vama najbliži i najjednostavniji. I nemojte brinuti ako šavovi nisu idealni ili se lepak razlio i gde ne treba, to je poslednje što će mališani primetiti, a sigurno im neće pasti na pamet da vam zamere, pogotovo ako su im knjigu napravili i poklonili omiljeni baka i deka ili najdraža tetka.